Testovi za hipertenziju na kardiologa

Kardiolog Kardiološki pregled Kardiologija je deo interne medicine koji se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i krvnih žila. Jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu i kod nas čine kardiovaskularne bolesti koje su i najčeći uzrok i obolevanja i umiranja.

Obolevanje i posledice KV bolesti biće značajno manje ako je primarna prevencija bolesti dobra a to podrazumeva sve mere koje imaju da spreče nastanak bolestiodnosno da se eliminišu faktori rizka koji uzrokuju bolest. Sekundarna prevencija znači lečenje već postojeće bolesti i sprečavanje njenog pogoršanja,recidiva itd. Kardiolog je subpecijalista za bolesti srca Pregled podrazumeva: — razgovor sa pacijentom u okviru anamneze, — fizikalni auskultatorni pregled srca i magistralnih krvnih sudova,auskultacija pluća i opšti internistički pregled,sagledavanje opšteg statusa,merenje krvnog pritiska i pulsa na obe ruke, EKG snimak i njegova interpretacija, interpretacija lab.

Savjete kardiologa za hipertenziju

Postupak je sličan kod pacijenata kojima je potrebno odobrenje kardiologa ili interniste ili pulmolga za operaciju ili davanje anestezije. Test se prekida po proceni lekara kada se dostignu određeni parametri testa ili ako dođe do značajnijeg poremećaja nekih od praćenih parametara ili stanja pacijenta. Posle testa nastupa faza Ricoveri gde se odmah može da radi tzv. Smanjena pokretljivost srčanog zida znači da je dotok oksigenisane krvi i isharana toga dela srca slabija, koronarka koja snabdeva to područje je delimično sužena, na mestu ožiljka posle infarkta ostaje trajno do korisnih proizvoda hipertenzije području srčanog mišića koje koje ćemo najverovatnije jasnije videti par minuta posle stresa.

U ovoj fazi još neko vreme se pacijent prati do povratka parametara u početno stanje.

Test opterećenja Ergometrija Danas je nezamisliva dijagnostika srca bez testa opterecenja kod već obolelih, kod pacijenata koji imaju anginozne i druge tegobe što upućuju na kardiološko oboljenje ali i kod zdravih ljudi koji se počinju rekreirati ili baviti sportom, kod sportista, ljudi koji su izloženi fizičkim naporima itd. Najčešća indikacija za ergometriju je dijagnostika angine pectoris i praćenju kardiološkog statusa kod različitih srčanih obolenja.

Prijava Važnost redovitih kardioloških pregleda bolesnika sa arterijskom hipertenzijom kod kardiologa Svibanj 03, Bachir Hoteit dr. Najčešća je hipertenzija kojoj se ne zna uzrok primarna ili esencijalna i hipertenzija poznata uzroka sekundarna najčešće je udružena s bubrežnim bolestima. Obično nema simptoma što je razlog neredovitog uzimanja propisane antihipertenzivne terapije s jedne strane i neredovitost kontrola bolesnika s arterijskom hipertenzijom u kardiološkoj ambulanti s druge strane, osim ako su vrijednosti krvnog tlaka izrazito visoke ili ako hipertenzija dugo traje. Arterijska hipertenzija se dijagnosticira sfingomamanometrijom tlakomjerom. Različitim dijagnostičkim pretragama može se tražiti uzrok, procijenti oštećenje te utvrditi druge kardiovaskularne rizične faktore.

Kod pacijenata koji su preboleli infarkt radi se ergometrija i stres eho u vreme i po proceni kardiologa da bi se procenio efekat lečenja, rehabilitacije i ocene radne sposobnosti. Ergometrija se radi kod ljudi koji imaju tegobe i kod onih koji to nemaju ali obavezno treba da je rade: svi koji se počinju baviti rekreacijom testovi za hipertenziju na kardiologa sportom čak i mlađe osobe, svi sportisti i mlađe osobe koji imaju faktore rizika i familijarnu opterećenost… Ponavljanje ergometrije vrši se najčeće nakon određenog vremenskog perioda.

Rizici kod ergotesta postoje a procenjuje ih sam lekar koji izvodi test.

Kardiolog je subpecijalista za bolesti srca

Takođe postoje i neke bolesti kada je ergotest kontraidnikovan. One daju brojne grane koje ishranjuju sve delove srca.

Angina pectoris nastaje zbog nedovoljnog snabdevanja srca kiseonikom zbog suženja ili spazma tih koronarnih aterija. Metabolizam srčanog mišića je potpuno aeroban tj. To znači kada je ometeno doticanje oksigenirane krvi u srčani mišić doći će do hipoksije ili nedovoljne snabdevenošću miokarda kiseonikom. Posledice toga su stvaranje neoksigenisanih metabolita u mišiću i nadražaj njegovih aferentnih živčanih završetaka koji stvaraju duboku bolnu visceralnu senzaciju senzaciju ili anginu.

Postoji angina sa fiksinim pragom bola kada testovi za hipertenziju na kardiologa tačno može odrediti stepen napora koji mu uzrokuje napad. U tom sličaju koronarka je fiksno sužena arteriosklerotskim plakom. Druga vrsta su angine sa varijabilnim anginoznim pragom kada anginozni napadi dolaze kod različitih nivoa stresa ili napora i tu se radio o fiksnoj arterisklerozi i o promenjivim spazmima koronarki tako da pacijent ima loše i dobre periode.

Angina pectoris je u tipičnom obliku iznenadni napad bola iza grudne kosti sa koji se obično širi u levu ruku i vrat a prate ga gušenje i osećaj straha od smrti. Simptomi Angine Pectoris Bol se testovi za hipertenziju na kardiologa širiti i u levo rame, u leđa, stomak, donju vilicu, zube, u desnu ruku i sl.

Bol može biti blag do vrlo intenzivan, razdirući, stezajući a vrlo retko poput uboda nožem. Trajanje bola može da bode od minuta retko 10 minuta.

Bol se može pojaviti i posle obilnog obroka ili u toku izlaganja hladnoći. Zato mnogi pacijenti nemaju tegobe leti negi zimi kada je hladno. Često se dešava da napadi AP posle više učestalih napada naprave pauzu po nekoliko meseci što ne treba da zavara pacijenta da bolest ne postoji.

Prateće pojave kod angine pectoris mogu biti: palpitacija, omaglica, znojenje, dispneja, vrtoglavivca i stomačne smetnje. U ovom slučaju radi se o Stabilnoj Angini Pectoris.

Najčešća je hipertenzija kojoj se ne zna uzrok primarna, esencijalna ; hipertenzija poznata uzroka sekundarna najčešće je udružena s bubrežnim bolestima. Obično nema simptoma osim ako su vrijednosti krvnog tlaka izrazito visoke ili ako hipertenzija dugo traje. Dijagnosticira se sfigmomanometrijom. Različitim pretragama može se tražiti uzrok, procijeniti oštećenje te utvrditi druge kardiovaskularne rizične faktore.

Nestabilna Angina Pectoris Kod nestabilne angine pectoris anginozni bolovi imaju isti karakter, lokalizaciju i širenje ali su dosta jačeg intenziteta i dužine trjanja do 30 min, obično min i obično su provocirani manjim naporom ili dolaze u miru i često noću uz stalno smanjenje praga bola. Davanje tbl. Ntg i samo malo i privremeno ublaži tegobe. Javljanje Angine Pectoris ponavlja se sve čeće i sve teže. Nestabilna AP nastaje kao pogoršanje već postojeće stabilne angine pectoris.

Nestabilna AP nastala kao poledica hemoragije, anemije, infekcije ili tireotoksikoze naziva se sekundarna nestabilna angina. Kod stabilne i nestabilna AP nema nekroze srčanog mišića i ishemija je reverzibilna ali nestabilna AP dosta često vodi u infarkta miokarda.

Arterioskleroza je prirodni proces stvaranja masnih naslaga u krvnim sudovima koji počinje i razvijaju se još u detinjstvu ali različito kod svake osobe a u zavosinosti od drugih faktora rizika.

Unutrašnji glatki sloj krvnih sudova ili endotel je mesto gde se formira masna naslaga u obliku ploče, grudvice, cirkularno ili uzduž kao unutrašnji novi sloj. Mast je meka naslaga i srednji krvni tlak se vremenom može fibozno promeniti čime će joj se pojačati čvrstina i tako nastaje fibrozni ravnomerni i stabilni plak koji može dovoditi do određenog stepena stenoze koronarnog ili drugog krvnog suda.

Kardiološki Pregledi u Poliklinici dr Rončević

Angina pectoris nastala na ovoj osnovi najčeće je stabilna i regulisanjem faktora rizika može da se podnosi. Ako se u mekanu masnu naslagu uloži kalcijum njegova kapa će postati nestabilna i vremenom se ispucati.

Na neravnini ili krateru plaka prilepiće se trombociti i druge ćelije zarastanja pa će nastati tromb koje će brzo značajno sužiti ili potpuno začepiti krvni sud u ovom slučaju koronarni krvni sud i nastaće teška Angina Pektoris ili infarkt. Dakle svako gomilanje plakova vodi suženju krvnog suda i smanjenju protoka oksigenisane krvi u srce ili drugi organ. Sužavnja mogu biti višestruka u različitim procentima a tame i njene polsedice. Najčeće se kod mlađih ljudi razvijaju rupture ovih malih nestabilnih plakova na koronarkama čije posledice su tešik infarkti.

Kod starijih ljudi plak se duže formirao i stenoza je dugo trajala tako da postoji delimična kompenzacija preko razvijenih kolaterala a proces tromboze i nekroze je mnogo sporiji. Kod ljudi koji imaju jače promene na KS vrata i nogu sasvim sigurno postoje promene na koronarkama iako pacijenti možda nemaju tegobe. Postoji tzv. To može nastati angina pectoris, poremećaj ritma, infarkt ili čak naprasna smrt kod prividno zdrave mlade testovi za hipertenziju na kardiologa.

Kardiološki pregled

Dijagnostika AP izvodi se: snimanjem Ekg-a u miru i u vreme napada,snimanje EKG u testu opterećenja ili stres eho testu, scintigrafija srca, koronarna grafija, intravskulrani ultrazvuk i druge metode u razvoju. Kako sprečiti nastanak Angine Pectoris? Početi sa zdravom ishranom na bazi voća povrća, žitarica, orašatog voća, namirnice sa što manje masti, riba piletina, obična voda, bez testa i šećera.

Kretati se u prirodi što češće ili uvesti stalnu fizičku aktivnost u vidu vežbi,trčanja i sl. Lečenje već nastale bolesti je mnogo je teže, skuplje i sa manje uspeha. Šta je EKG?

EKG je neinvazivno snimanje električne aktivosti srca kroz kožu grudnog koša pomoću standardizovanih elektroda ili odvoda koji se postavljaju na grudni koš i ekstremitete. To je zapis srčane aktivnosti u realnom vremenu i može da se registruje u različitom trajanju od jednog i više srčanih cikulsa do monitoringa srca kada se snimak direktno uživo posmatra i beleži u elektronskoj testovi za hipertenziju na kardiologa formi a posle može da se naknadno edituje, pregleda i odštampa na EKG papirnoj traci ili običnom papiru.

EKG snimak pokazuje srčanu frekvencu i ritam srčanih otkucaja, srčanu osovinu, veličinu srca i gotovo sva srčana oštećenja, obolenja koronarki i srčanih krvnih sudova, srčane ovojnice,poremećaje elektrolita, nekih hormona itd.

Holter EKG Ukoliko je potrebnno snimanje EKG-a u dužem vremenskom periodu onda se montira Holter EKG-a koji pacijent nosi kući 24 sata do više dana kada se kroz tri ili svih 12 odvoda registruje EKG snimak sa svim poremećajima koji se jave u tom periodu.

Zbog srčanih pauza većih od 2,5 sekunde ili totalnog bloka pacijenti padaju i gube svest na kratko. Zbog toga budu povređeni, dožive moždani udar ili ishod bude fatalan. Holterom EKG će se dijagnostikovati takvi i drugi poremećaji u srčanom radu pa će se preduzeti odgovarajuća terapija od lekova do Pejsmejkera. Mnogi lekovi mogu proizvesti srčane pauze i veće usporenje srčane frekvence.

Test opterećenja

Kod angine pectroris Holter može bitu od velike pomoći naročito ako se duže nosi sa ciljem da se uhvati snimak EKG-a u napadu bola kada su promene najčeće i jedino vidljive. Kada napad prođe posle nekoliko minuta EKG bude najčeće sasvim miran i bez vidljivih znakova bolesti. Poremećaji ritma srca mogu da se jave i kod mladih osoba i kod onih koji se bave rekreacijom ili sportom.

Česti su poremećaji ritma kod obolenja štitaste žlezde, kod anemija, kod stresa, kod upala srčanih struktura, kod koronarne bolesti i infarkta, kod srčanih mana, prolapsa itd… Neke bolesti zahtevaju da se holter EKG-a. Pomoću holtera može da se prekontroliše uspešnost rada Pejsmejkera u suzbijanju aritmija i slično. I ova metoda je bezbolna i jedino što pacijent oseća su zalepljene elektrode na koži.

Rezultat Holtera se očitava najčeće brzo posle nošenja lekovi za sistolni pritisak rezultat se uz pismeni izveštaj objasni direktno pacijentu. U kućnim varijantama koriste se različiti oblici elektronskih merača krvni pritisak koji automatski mere sistolni, dijastolni krvni pritisak i puls. Ovi aparati često pogreše zbog grešaka pri merenju ili lošije tehnike.

U ambulantama se uglavnom upotrebljavaju mehanički aparati sa kazaljkom ili živinim stubom. Rezultati merenja često su podložni uticaju stresa i razmišljanja o bolesti narošito u kućnim samomerenjima. Često se dešava da se kod nekih ljudi koji imaju normalan pritisak on povećava kada dođu kod lekara. Za to postoji digitalni aparat koji se monitra na nadlaticu i koji vrši merenje krvnog pritska, pulsa i arterijske krutosti na 24 ili 48 h.

Merenja se vrše na period koji lekar zadaje u saradnji sa pacijnetom a kreće se od 10 do minuta. To je do sada najsavršenije i najprecizniji uređaj koji sam odrađuje sve a vrednosti registruje u digitalnoj formi u unutrašnjoj memoriji. Jedino što se oseti to je povremeno nežno testovi za hipertenziju na kardiologa i stezanje nadlatice u fazama merenja. Holterska merenja u toku sna do sada nisu imala značajnijeg uticaja na spavanje pacijenta i odvijala su se relativno lako.

U predhipertenzija počinju rasti rizici od infarkta, bolesti srca, krvnih sudova, bubrega i sl. U Srbiji prema nekim podacima svaka druga osoba ima hipertenziju a u svetu svaka peta.

Polovina naših ljudi koji imaju visok krvni pritisak ne znaju da ga imaju ili se neadekvatno leče. Krvni pritisak se najčešće povećava postepeno pa bolesnik nema tegobe sve dok se ne pojave komplikacije kao npr. Kod nekih osoba tegobe kod povećanog pritiska su: zujanje u ušima, glavobolja, svetlucanje pred očima, vrtogavica, nesatabilan hod, pritisak u grudima, crvenilo lica, umor… Koliko je to relativno pokazuje podatak jednog istraživanja da glavobolju npr imaju češće zdravi ljudi nego oni sa povećanim krvnim pritiskom itd.

Uzroci povećanog KP su najčeće nepoznati kada se radi o esencijelnoj hipetenzije. Ostale vrste hipertenzije su uzrokovane mnogobrojnim opštepoznatim faktorima rizika.

Od pritiska ne boluju samo starije osobe, sve je više bolesti u drugoj i trećoj deceniji života.

Uzrok hipertenzije kod mladih Uzrok sve češće hipertenzije kod mladih je neuredan način života, nespavanje, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje cigareta, neadekavtna ishrana ili brza hrana, stres ali mogu biti i nestručne vežbe u teretanama i genetski faktori. Kod zaposlenih je krvni prtisak radno zavisan i javlja se zbog gomilanja stresa na poslu zbog sve većih obaveza i zadataka uz naravno ostale riziko faktore. Najopasnije su nagle oscilacije krvnog pritiska a najopasniji njegovi najčešće asimtomatski skokovi pred grejpfrut i pritisak ili u jutro koji mogu biti uzrok šloga i testovi za hipertenziju na kardiologa srca i jedino se mogu registrovati Holterom krvnog pritiska.

Krvni pritisak oštećuje krvne sudove ali prvo nastaje oštećenje srčanog mišića. Na srcu se odvija postepeno zadebljanje zida leve komore ili njena hipertrofija. To vodi ka poremećaju rastegljivosti leve komore i slabljenju njene dijastolne funkcije. Na kraju nasatje dilatacija leve komore i srčna slabost. Posledice nelečene hipertenzije Posledice nelečene ili loše lečene pečenje hipertenzija i dugotrajna ili hronična hipertenzija su brojne i često teške, najteže su svakako na srcu, bubrezima,na mozgu i očima gde se odvija ubrzana sistemska arterioskleroza, gde nastaju i pucaju aneurizme, propadaju i menjaju se zidovi krvnih sudova i nastaju moždani udari, infarkti, slepilo, bubrežna insuficijencija.

Zbog toga hipertenziju treba otkriti i početi lečiti što pre. Na osnovu svega navedenog preduzežće se odgovarajuća terapija u cilju produžetka života i njegovog kvalteta, daće se sigurnost i podsticaj pacijentu da još više radi na prevenciji bolesti i smanjenju faktora rizika.